DUGA NOĆ 12.deo(Zov senke)

Mračna tišina okruživala je šator u kom su Ajra, Maks i Ludak sedeli. Vatra je tiho pucketala dok je vetar nosio zrnca pepela prema severu. Ajra je zatvorila oči i duboko udahnula.

- "Vreme je da znate sve."

Ludak podiže obrvu, a Maks se nagnu bliže.

- "Kamani nije poglavica običnog plemena. On i njegovi ratnici… prihvatili su dar vuka kada je Manitu prvi put dotakao zemlju. Ali dar nije bio čist. Oni su ostali između - ni ljudi, ni vukovi. Naši preci nazvali su ih 'pukotinom'."

Maks pogleda brata, pa Ajru:
- "Ali Crveni Orao…?"

Ajra klimnu glavom.

- "On je druga priča. Crveni Orao vodi one preko reke. Njih ne dotiče mesec… jer su postali mesec. Njihove oči vide kroz vreme, ali nikada više ne mogu kročiti u naš svet."

- "A Korven?" - promrmlja Ludak.

Ajra zadrhta. Pogledala je u tamu izvan šatora, kao da bi je neko mogao čuti.

- "Korven nije čovek. Nije ni duh. On je… pukotina između svetova. Nekada je bio čuvar kao Crveni Orao. Ali kada je duh vuka tražio čisto srce, Korven je ponudio glad."

- "I sad luta između svetova, skuplja bes i strah…" - doda Maks tiho.

Ajra klimnu.

-"Zato su vas sanjali. Zato vas Korven traži. Jer vi imate nešto što ni Kamani, ni Crveni Orao, ni Korven nemaju."

- "Šta to?" — upita Ludak.

-"Jedan drugog." — reče Ajra.

Tišina.
Vetar.
Zov vuka u daljini.

Kasnije te noći, Maks se probudi iz sna. Opet onaj isti san. Krv na snegu. Vuk. Dva puta. I ovog puta — treći trag u snegu.

„Ako ne ostanete jedno uz drugo… neko treći će kročiti stazom koja ne pripada ni čuvaru ni zveri.“

Probudio se preznojen. Ludak je već sedeo pored vatre.

- "Sanjao si ga opet?"

- "Jesam."

Obojica su ćutala.

Ajra, budna, u šatoru iza njih… čula je sve.
Znala je.
I znala je da oni prećutkuju taj treći trag.
I zato ih je od sad pratila - ne samo kao saveznik, već kao stražar.