BRACIZMI

  Negde u dubljoj tišini sna, između poslednjeg krika vuka i prvih jutarnjih misli, postojalo je nešto što su obojica prevideli. Treći trag u snegu. Ni Maks ni Ludak nisu ga jasno primetili. Možda su ga potisnuli. Možda nisu hteli da vide ono što nije pripadalo njima. Ali neko jeste. Ajra je sedela pred kolibom, zatvorenih očiju, ali široko otvorenog uma. Osetila je san vuka. Videla je tragove. I onaj treći – onaj koji ne pripada ni čuvaru, ni zveri. „Ako ne ostanete jedno uz drugo… neko treći će kročiti stazom koja ne pripada ni čuvaru ni zveri…“ Te reči još su joj odjekivale u kostima. Nije ih čula svojim ušima. Čula ih je dušom. Zato sada ćuti i gleda u braću. Njihova lica, njihovu tišinu. Jer zna da nisu sve rekli. Možda čak ni sebi. A tama već zna. Zora je jedva obasjala vrhove borova, ali nad logorom i dalje ležao je hladan, gust mir. Ajra ih je samo posmatrala. Sedeli su jedno naspram drugog, Maks i Ludak, delili čorbu i tišinu. Njeni tamni prsti prolazili ...

 Na ivici logora, dvojica izviđača- jedan stariji sa perjem upletenim u kosu, drugi mlađi, krupan i znojav -čekali su sa natmurenim licima. Kamani im priđe, izgovori nekoliko reči na jeziku plemena. Stariji izviđač kratko klimnu glavom, a zatim pogleda braću. „Došli su. Ali ne kao pre. Sada… hodaju danju.“ Kamani stegnu pesnice. „Kako je to moguće?“ Mlađi izviđač progovori, pogled mu stalno beži ka Ludaku. „Vođa je doveo nekog novog. Mračnijeg. Starog… kao planina. On je doneo sa sobom senku iz koje sunce beži.“ U tom trenutku Maks oseti kako mu kroz telo prođe ledeni talas. Kao da neko govori u njegovom umu. Ludak takođe zadrhta, ali njegov odgovor je drugačiji-  srce mu ubrza, a dah postane dubok i težak. Nokti opet rastu. Kamani to primeti. „Još nije kasno. Morate obojica večeras spavati u krugu. San će vam reći istinu.“ Ajra se već pojavila iza njih, kao da je znala šta dolazi. „Večeras vam dolazi vuk.“ Maks pogleda vračaru, pa brata. U očima Ludaka video je n...