Jedno sasvim (NE)obično putovanje vozom
Odavno nisam putovao vozom, a ovo je jedno putovanje koje mi je ostalo u lepom sećanju, po svojoj neobičnosti i po tome što posle više nisam išao za Makedoniju. Bilo je to 1998 godine, drug iz vojske sa kojim sam bio i na ratištu, pozvao me je na svadbu, da mu budem kum a pritom mi je rekao da će ubrzo posle venčanja otići u "pečalbu" u Australiju. Po starom srpskom običaju kumstvo se ne odbija, i tako ti ja jednog avgustovskog jutra(tačnije 16.avgusta 1998. krenem put Bitolja, autobusom do Beograda pa posle vozom do Bitolja.Ortaku nisam poneo poklon, da se ne bih mrcvario već sam mu nosio pare a i kum mora da se proveseli :) I tako uđoh ja u voz za koji sam imao rezervaciju kupea, dođem ja do mog kupea, taman sam se raskomotio, kad u kupe ulazi pop, sede kose i brade, koja mu je bila baš dugačka, bio je dosta oronuo ali mu je pogled bio neobično živahan.Pomislih u sebi, divno Braco, baš ti se posrećilo, delićeš kupe sa popom umesto sa nekom zgodnom devojkom, samo kak...