Српски образовни систем кроз генерације – зашто дипломе не доносе успех?

 

Још једна генерација матураната је прошла кроз лавиринт основног образовања, а пред њима су врата будућности која ће их одвести различитим путем. Вуковци, штребери, одликаши, улизице, татини синови и они који су само одробијали - сви они почињу нови циклус живота.

Вуковци ће вероватно завршити факултете, али ће их живот изненадити. Онда када буду пред изазовом праве животне одлуке, схватиће да им се газда, који није имао све те дипломе и награде, али је имао храбрости и смисла за бизнис, нађе у животу као конкурент. Можда ће наставити да траже нове квалификације и дипломе, али да ли ће их те дипломе заиста оснажити за стварну борбу на тржишту?

Штребери ће наставити свој маратон учења, али ће се на крају ускладити са системом који им најлакше нуди сигурност. Поставиће се као дубоко укорењени унутар административних структура, где ће радити по утврђеним правилима, без преиспитивања самих правила. Ови људи често раде без много размишљања, прилагођавајући се оној формули која им осигурава место под сунцем. Знање које су стекли неће им много помоћи ван окружења које их је створило.

Одликаши, са својом дисциплином и знањем, биће људи који ће моћи да одлуче своју будућност. Њихова путовања ће бити узбудљива, неки ће се усудити да воде сопствене послове, али већина ће остати у великим компанијама, стремећи савршенству и високом положају. Они ће и даље радити по правилима, али ће бити задовољни својим напретком. Можда им недостаје нека доза храбрости за велики скок, али ће се, највероватније, осећати сигурно унутар великих организација.

Улизице ће, као и увек, остати улизице. Њихова животна стратегија се заснива на корисним везама и навикама да се прилагоде моћним људима. Већина ће наћи своје место у политичким или корпоративним круговима где ће служити као најважнији помоћници људима који управљају. То су људи који су у већини случајева морали да раде на свом имиџу и слици, а ретко на стварним вештинама и знању.

Татини синови ће ући у свет са већ припремљеним путем, новац, везе и друштвени статус ће им омогућити да не морају да улажу много труда. Биће оно што желе бити: бахати, сигурни у своју привилеговану позицију. Њихово образовање можда неће бити дубоко, али ће за њих живот бити лаган. Бизнис им неће бити лак задатак, али ће бити лако за њих да нађу своје место на политичкој сцени или у велким корпорацијама.

Они који су, некако, "одробијали" основну школу, али су успели да преживе и кроз живот се сналазе, најчешће ће се вратити у неки облик патроната, политичке или партијске оданости. Људи који не виде даље од свог краткорочног интереса, али су одлични у манипулацији и схватању динамике која им може донети моћ. Прекогранични успеси су им често само привид, али понекад неће ни схватити да су њихови кораци већ део веће игре коју су започели други.

Овако се ствара један циклус, који не престаје. Нова и нова генерација пролази кроз исти процес. Они који су били у праву раде по истим правилима, а они који су се побунили, који су тражили свој пут, остају тамо где су, на граници између онога што јесте и онога што би могло бити.

Да ли је заиста важна диплома? Да ли је важније знање или пракса? Знање добијено у учионици, које се учи без дубљег укључивања, често остаје као теорија која није применљива у стварном животу. С друге стране, људи који су се усудили да започну бизнис, без упутстава, без знања која су стекли на факултетима, често ће имати више успеха, јер знају како да се снађу на тржишту, да креирају своја правила.

Успех у животу није толико дефинисан бројем диплома колико храброшћу да се изађе из удобне зоне и да се делује у свету који се стално мења. Тако систем наставља да се обнавља и понавља, али питања и одговори који се постављају изнова остају: ко је заиста паметнији - Вуковац са дипломом и два факултета, али који никада не узима ризике, или човек који је научио из својих грешака и на крају успео да створи нешто што може да стоји на ногама?

Систем се мења, али на крају су све те генерације само различите карике у истом ланцу. Ланцу који не престаје да се обнавља, али који на крају поставља и питање: да ли смо спремни да се поново учимо из наших грешака и померимо овај систем у правцу који стварно води ка напредовању?

2/2