DUGA NOĆ 3. (ZARAŽENI)
14:00h
Mrša je došao kući i pozvao je Stiva preko Skypa, nisu dugo pričali ali je Stiv nakon Mršine priče i priznanja šta je sanjao, ispričao svoj san u kome se davio u reci a sa obale je pokušavala da ga spase neka lepa i mlada indijanka. Složili su se da što pre svi trebaju da se okupe, jer je čudno šta im se dešava.Nakon razgovora Mrša je sišao sa gornjeg sprata svoje kuće da ruča jer mu se upravo vratila i sestra Tina, koja ga je i pozvala na ručak.
Stiv je počeo da pretražuje preko Googla priče o sličnim događajima, pošto nije ništa našao, počeo je da traga za mitovima i legendama o vampirima i vukodlacima.Mnoge priče o vampirima na koje je naišao, bile su mu smešno naivne posle onoga što su on i njegovi ortaci videli i čuli iz prve ruke od Tonija.Jedina informacija koja mu je privukla pažnju i koja mu je delovala istinito; bila je ta da vampiri i vukodlaci ne smeju da se kupaju u reci, i da su smrtno ranjivi od srebrnog metka. Hahahah, pomisli on u sebi, dobro je da nisu ranjivi na platinu ili još neki ređi metal.
Nekako u isto vreme Džon je sa ocem radio u autoradionici, lancem i čekrkom vraćali su ogromni i teški motor u karoseriju, starog ali očuvanog kamioneta, koji su popravljali i sređivali iz hobija čisto za svoju dušu, kad god su imali iole viška vremena. Iako su sve ćutke radili, kao i svi pravi majstori, Džonov otac Džon senior, primetio je da mu je sin posebno ćutljiv i pomalo zabrinut.Kada su postavili i fiksirali motor, upita ga pomalo zajedljivo.
-Juniore imaš li nešto da mi kažeš, da li ste ti i ona tvoja blesava ekipa opet napravili neko sranje?!
-Ne, tata, samo sam imao grozan san, sanjao sam da se davim u reci tik pored mosta, gde je Toni sleteo u reku.
Maksu je vreme prolazilo jako sporo na poslu, em je bio nervozan zbog raznih pitanja koja su ga mučila, em su danas imali neviđenu gužvu u radnji, pa nije imao vremena za češće pauze na koje je navikao.Taman kada je pomislio da mu je na poslu vreme stalo. Video je kako dolazi šerif, i pravo ide ka njemu.
-Krejg, sine da li znaš možda ko je sleteo sa starog mosta u reku?! Bio sam do tvog brata, pre pola sata ali je još spavao, a da, i jedan far na autu vam je razbijen. Popravite to nije bezbedno da tako vozite.
Šerif je Maksa i brata uvek oslovljao sa Krejg, jer iako se Ludak trudio na sve načine da fizički izgleda drugačije od svog brata, bili su identični a stari i iskusni šerif, koji je držao do sebe, nije želeo da pokaže kako ih ne razlikuje, a zapravo se nije ni trudio jer Maks je bio prirodan a Ludak ofarban u plavo i sa rukama prekrivenim tetovažama.
-Ne gospodine, mi juče nismo mrdnuli iz grada, Luk se napio, i zato još uvek spava.
Dobro sine, kratko odgovori šerif i ode.
Posle razgovora sa šerifom Maks nije mogao da se smiri. Uzeo je mobilni i skoro istrčao napolje iz radnje, pozvao je brata, ali Ludak se nije javljao.
-U jebote, samo da nije to što mislim, sa uzdahom reče Maks, pa onda još jednom pozva brata, koji se opet nije javljao.Onda je pozvao, Mršu, Džona i Stiva, a od gazde je zatražio da ranije izađe iz radnje.
15:30h
Momci su počeli da pristižu isred supermaketa kao po komandi, pozdravili su se svojim pozdravom
-Šta ima brate i pesnicama.
Pa su onda otišli do ugla one zgrade na kojoj je bio indijanski grafit.
-Momci da li svi vidite ovo?! Upita Maks
Vidimo, odgovoriše jedan za drugim. Nismo pijani, reče još Stiv, sa osmehom.
-E pa problem je što ga izgleda samo mi vidimo, a vidimo ga zato što smo došli odande odakle najverovatnije nismo trebali da se vratimo, i to nije tek običan grafit, nego je grafit ispisan krvlju, i sigurno nas upozorava na nešto.
Na samo spominjanje krvi Mrša samo što se nije onesvestio, ostale je prošla neprijatna i hladna jeza, koja im je šetala neko vreme gore dole od srca ka kolenima i nazad.
-A nas trojica smo sanjali da smo se davili u reci, reče drhtavim glasom Džon, jer je dok je dolazio sa drugarima razmenio neprijatno iskustvo o snu, za koji se uspostavilo da su ga svi sanjali.
-A mene je pokušavala da spasi indijanka iz supermarketa, reče Mrša.
-Mislim da indijanci hoće sve da nas spasu, zato su vam se i javili kroz san, ali od koga od čega?! Sada već vidno nervozan, Maks ponovo uze mobilni i nazove svog brata...Hajde Luk, jebote javi se.
Maks, obori pogled, pa sa nekom mešavinom bola i besa reče.
-Mi smo pobegli odande i vratili se, ali doveli smo i vampira...
-Kako to misliš?! Prvi je progovorio uplašenim glasom, Stiv bled kao krpa.
-Lepo, sada je skoro 16h a to je čak i za Ludaka previše sna, vas trojica ste sanjali da se davite u reci, a ja nisam sanjao ništa, ili se ne sećam, a zašto nisam sanjao ništa zato što sam povezan sa bratom.
-U redu, prekine ga Džon, ali zašto baš misliš da je Ludak zaražen, ja nisam video da ga je Toni ujeo.
-Ne kažem da ga je ujeo, ne kažem ni da je zaražen, ali znam da je Toni prvo krenuo na njega i jednom rukom ga podignuo od zemlje, dok je nas ostale držao na distanci, njih dvojica su večito bili rivali, možda mu se na ovaj način osvetio, a nas je ubedio da nas pušta. Sve što znamo o vampirima znamo iz filmova i urbanih legendi, neke od tih mitova demantovao nam je i sam Toni.Sada je najvažnije da razmišljamo brzo i hladne glave, ako je moj brat zaražen, prespavaće dan i dotle smo bezbedni što se tiče njega, a za to vreme mi moramo da nađemo način kako da se odbranimo od te pošasti.Ti Džone kreni sa Stivom do indijanskog rezervata, a ti Mršo ideš sa mnom do moje kuće da proverimo u kakvom stanju mi je brat...Ako je zaražen...imaće neki ožiljak na telu, a onda...
Maks ostade bez glasa...pa reče jedva prepoznatljivim glasom.
-Moraćemo da ga ubijemo pre nego što se preobrati, a to naravno neću moći da učinim ja... i opet ostade bez glasa, pa nastavi, zato požurite idite do indijanskog rezervata i tražite pomoć, nekog vrača, objasnite im šta je u pitanju...
Mrša je došao kući i pozvao je Stiva preko Skypa, nisu dugo pričali ali je Stiv nakon Mršine priče i priznanja šta je sanjao, ispričao svoj san u kome se davio u reci a sa obale je pokušavala da ga spase neka lepa i mlada indijanka. Složili su se da što pre svi trebaju da se okupe, jer je čudno šta im se dešava.Nakon razgovora Mrša je sišao sa gornjeg sprata svoje kuće da ruča jer mu se upravo vratila i sestra Tina, koja ga je i pozvala na ručak.
Stiv je počeo da pretražuje preko Googla priče o sličnim događajima, pošto nije ništa našao, počeo je da traga za mitovima i legendama o vampirima i vukodlacima.Mnoge priče o vampirima na koje je naišao, bile su mu smešno naivne posle onoga što su on i njegovi ortaci videli i čuli iz prve ruke od Tonija.Jedina informacija koja mu je privukla pažnju i koja mu je delovala istinito; bila je ta da vampiri i vukodlaci ne smeju da se kupaju u reci, i da su smrtno ranjivi od srebrnog metka. Hahahah, pomisli on u sebi, dobro je da nisu ranjivi na platinu ili još neki ređi metal.
Nekako u isto vreme Džon je sa ocem radio u autoradionici, lancem i čekrkom vraćali su ogromni i teški motor u karoseriju, starog ali očuvanog kamioneta, koji su popravljali i sređivali iz hobija čisto za svoju dušu, kad god su imali iole viška vremena. Iako su sve ćutke radili, kao i svi pravi majstori, Džonov otac Džon senior, primetio je da mu je sin posebno ćutljiv i pomalo zabrinut.Kada su postavili i fiksirali motor, upita ga pomalo zajedljivo.
-Juniore imaš li nešto da mi kažeš, da li ste ti i ona tvoja blesava ekipa opet napravili neko sranje?!
-Ne, tata, samo sam imao grozan san, sanjao sam da se davim u reci tik pored mosta, gde je Toni sleteo u reku.
Maksu je vreme prolazilo jako sporo na poslu, em je bio nervozan zbog raznih pitanja koja su ga mučila, em su danas imali neviđenu gužvu u radnji, pa nije imao vremena za češće pauze na koje je navikao.Taman kada je pomislio da mu je na poslu vreme stalo. Video je kako dolazi šerif, i pravo ide ka njemu.
-Krejg, sine da li znaš možda ko je sleteo sa starog mosta u reku?! Bio sam do tvog brata, pre pola sata ali je još spavao, a da, i jedan far na autu vam je razbijen. Popravite to nije bezbedno da tako vozite.
Šerif je Maksa i brata uvek oslovljao sa Krejg, jer iako se Ludak trudio na sve načine da fizički izgleda drugačije od svog brata, bili su identični a stari i iskusni šerif, koji je držao do sebe, nije želeo da pokaže kako ih ne razlikuje, a zapravo se nije ni trudio jer Maks je bio prirodan a Ludak ofarban u plavo i sa rukama prekrivenim tetovažama.
-Ne gospodine, mi juče nismo mrdnuli iz grada, Luk se napio, i zato još uvek spava.
Dobro sine, kratko odgovori šerif i ode.
Posle razgovora sa šerifom Maks nije mogao da se smiri. Uzeo je mobilni i skoro istrčao napolje iz radnje, pozvao je brata, ali Ludak se nije javljao.
-U jebote, samo da nije to što mislim, sa uzdahom reče Maks, pa onda još jednom pozva brata, koji se opet nije javljao.Onda je pozvao, Mršu, Džona i Stiva, a od gazde je zatražio da ranije izađe iz radnje.
15:30h
Momci su počeli da pristižu isred supermaketa kao po komandi, pozdravili su se svojim pozdravom
-Šta ima brate i pesnicama.
Pa su onda otišli do ugla one zgrade na kojoj je bio indijanski grafit.
-Momci da li svi vidite ovo?! Upita Maks
Vidimo, odgovoriše jedan za drugim. Nismo pijani, reče još Stiv, sa osmehom.
-E pa problem je što ga izgleda samo mi vidimo, a vidimo ga zato što smo došli odande odakle najverovatnije nismo trebali da se vratimo, i to nije tek običan grafit, nego je grafit ispisan krvlju, i sigurno nas upozorava na nešto.
Na samo spominjanje krvi Mrša samo što se nije onesvestio, ostale je prošla neprijatna i hladna jeza, koja im je šetala neko vreme gore dole od srca ka kolenima i nazad.
-A nas trojica smo sanjali da smo se davili u reci, reče drhtavim glasom Džon, jer je dok je dolazio sa drugarima razmenio neprijatno iskustvo o snu, za koji se uspostavilo da su ga svi sanjali.
-A mene je pokušavala da spasi indijanka iz supermarketa, reče Mrša.
-Mislim da indijanci hoće sve da nas spasu, zato su vam se i javili kroz san, ali od koga od čega?! Sada već vidno nervozan, Maks ponovo uze mobilni i nazove svog brata...Hajde Luk, jebote javi se.
Maks, obori pogled, pa sa nekom mešavinom bola i besa reče.
-Mi smo pobegli odande i vratili se, ali doveli smo i vampira...
-Kako to misliš?! Prvi je progovorio uplašenim glasom, Stiv bled kao krpa.
-Lepo, sada je skoro 16h a to je čak i za Ludaka previše sna, vas trojica ste sanjali da se davite u reci, a ja nisam sanjao ništa, ili se ne sećam, a zašto nisam sanjao ništa zato što sam povezan sa bratom.
-U redu, prekine ga Džon, ali zašto baš misliš da je Ludak zaražen, ja nisam video da ga je Toni ujeo.
-Ne kažem da ga je ujeo, ne kažem ni da je zaražen, ali znam da je Toni prvo krenuo na njega i jednom rukom ga podignuo od zemlje, dok je nas ostale držao na distanci, njih dvojica su večito bili rivali, možda mu se na ovaj način osvetio, a nas je ubedio da nas pušta. Sve što znamo o vampirima znamo iz filmova i urbanih legendi, neke od tih mitova demantovao nam je i sam Toni.Sada je najvažnije da razmišljamo brzo i hladne glave, ako je moj brat zaražen, prespavaće dan i dotle smo bezbedni što se tiče njega, a za to vreme mi moramo da nađemo način kako da se odbranimo od te pošasti.Ti Džone kreni sa Stivom do indijanskog rezervata, a ti Mršo ideš sa mnom do moje kuće da proverimo u kakvom stanju mi je brat...Ako je zaražen...imaće neki ožiljak na telu, a onda...
Maks ostade bez glasa...pa reče jedva prepoznatljivim glasom.
-Moraćemo da ga ubijemo pre nego što se preobrati, a to naravno neću moći da učinim ja... i opet ostade bez glasa, pa nastavi, zato požurite idite do indijanskog rezervata i tražite pomoć, nekog vrača, objasnite im šta je u pitanju...
Коментари
Постави коментар