DUGA NOĆ 11.deo — (Odluka krvi)

 

Noć je padala tiše nego inače.
Vetar nije duvao. Vukovi nisu zavijali. Čak ni vatra nije pucketala kako treba.
Maks je sedeo uz ugašenu vatru, sa pogledom u zemlju, dok je tišina parala sve oko njih.

Ajra je sedela preko puta Maksa, uznemirena.
Mrša nije bio sa njima - još od jutros, kako je rekao, "ide da se malo prošeta i razbistri glavu".

Ali sad, kad se veče spustilo, a Mrša se nije vratio - Maks je imao loš osećaj.

Ludaka takođe nije bilo. I to ga je brinulo više nego išta.

- „Gde su njih dvojica?“ - pitao je tiho, i pogledao Ajru.

Ona je ćutala.

Onda se sagla, dohvatila šaku pepela sa tla i prošaptala reči na jeziku svog naroda.
Pepeo se raspršio u vetar.

- „Ušli su u senku… zajedno.“ - rekla je.

I tada je Maks potrčao.

Niko nije odgovorio.

Ajra je ustala i lagano prišla mestu gde je Ludak ležao prošle noći.
Tlo je bilo mekano, ali pregaženo.
Tri različita traga u tlu.

Pogledala je u šumu.
Zatim ka nebu.

Zvezde nisu sijale.

Ludak je disao teško dok je išao dublje u šumu.
Bio je bled, oči mu nisu treptale.
Nešto ga je zvalo. Ne rečima — već osećajem.
Kao kad znaš da neko stoji iza tebe, ali se ne usuđuješ da se okreneš.

Stajao je.
Disao.
U grudima - bes.
U stomaku - bol.
U glavi - samo glas:

"Zašto te svi lažu, Luka? Čak i brat. Čak i Mrša..."

I onda ih je ugledao.

Mrša - vezan lancima, ali živ. Sedeo je, sav krvav. Glava mu spuštena.

I on.

Korven.

Stajao je pored Mrše kao senka od crnog dima.
Oči -  tamnije nego sama noć.
Glas - kao nož, koji se polako zabada u srce:

-"Gledaj ga. Prijatelja tvog. Da li ti je rekao kako je došao ovde? Da li ti je rekao ko mu je pokazao put?"

Mrša je podigao pogled.
Ludak je ćutao, disao sve brže.

- "Reci mu, Mršo. Reci svom prijatelju kako si izdao."

Mrša pokušava da govori, ali krv curi iz usta.
Ruke mu se tresu.

- "L-Ludače.. nisam... nisam znao... molim te..."

Ali to je bilo dovoljno.
Zver u Ludaku nije tražila istinu.
Tražila je krv.

U sekundi je skočio.
Zubi su mu bljesnuli.
Kandže zarezale vazduh.

Mrša vrisnu, pokušao je da se skloni, ali bio je preslab.

I taman kad je Ludak krenuo da ga rastrgne -

- "STANI!"

Maks.

Uleteo je iz tame kao svetlost.
Zgrabio brata s leđa, oborio ga.
Ludak je režao, borio se, ali nešto u Maksovim očima ga je zaustavilo.

„To nisi ti! TO. NISI. TI!“

Ludak je disao duboko, gledao Mršu koji sada plače.
Zatim pogledao u Korvena.

Ali Korvena više nije bilo.

Ostao je samo pepeo na mestu gde je stajao.
I jedan trag u snegu - trag koji nije vodio ni ka čuvaru, ni ka zveri.
Već ka nečemu trećem.

Daleko iza njih, Ajra je stajala ispod drveta.
Držala je stari totem u ruci.

"Vuk im je govorio.
Ali su prećutali ono najvažnije.
Treći trag..."

Pogledala je u vatru.

"Ako ne ostanu jedno uz drugo… neko treći će kročiti putem koji ne pripada ni čuvaru ni zveri."