Ко је овде луд, а ко само глуми да мисли?

 

Ја стварно више не знам, ко је овде луд? Ова марионетска власт која константно лаже, и продаје све што стигне, и уништава сопствени народ, или ови блокадери који већ пети пут блокирају, па очекују другачији резултат?

Ало, бре, ако прошле блокаде нису уродиле плодом, зашто мислите да су ове боље и успешније, и да ће ове успети? Јел мислите да ће власт одједном да каже: „Опа, сад сте стварно претерали, предомислићемо се.“ Дајте, молим вас.

И шта добијамо од тих блокада? Само додатно ремећење живота људима који већ ионако живе у расулу. Радник што жури с посла, жена што вози дете код лекара, они испаштају. А власт? Њих то ни не дотиче. Њих боли једино ако им се блокирају тендери, уговори, новчани токови. Али то се нико не усуђује, јер тамо треба стварна храброст, а не само транспарент и звучник.

И нећу да лажем, мени све ово личи на једну врло бизарну романтичну трагедију. Знаш оно... подигну народ, дигну енергију, крене нада да ће нешто да се деси, а онда... ништа. Као кад заводиш жену, предигром је излудиш, и она већ очекује, "акцију"и врхунац — кад ти кажеш:

„Извини, морам нешто хитно... сврати за пар месеци у заказаном термину.“

Е па тако и с народом. Подигну те, па те расхладе. Уместо отпора, календар. Уместо акције, термини.

А најгоре од свега?

Народ се поделио у два стада.

Једно пасе код власти, друго код „опозиције“.

И свако своје чобане слуша без питања.

Једни лају по наређењу, други "мудро"шетају по позиву, чекајући да се деси неко чудо и да власт призна своје грешке, ало бре рођаци па тако нешто нема ни код браће Грим.

А нико не размишља.

Нико не пита: Чекај, а шта ми стварно хоћемо? И зашто већ једном не променимо нешто што очигледно не ради?

Док се ви делите у таборе, свађате по коментарима и чекате термин за следећу блокаду, они седе горе, насмејани, и броје.

И народ, и паре...