🎯 НЕДЕЉА ИЗ МОГ ЋОШКА(27.07.2025.)
(Кад не радим у сменама – гледам свет и не верујем шта све преживесмо.)
Недеља почела као што код нас све почиње - са обећањем. Једино што код нас обећања трају дуже од радног века.
Министри најавили „историјску инвестицију“, а ја улећем у недељу са историјски празним новчаником. Спојили смо крај са крајем - али без средине.
Врућина као у рерни. У вестима, топлотни талас. У мом дому, топлотни пораз.
Клима уређај ми пише поруке типа: „Нисам ја чаробњак, брате!“
На улици људи споро ходају… не од старости, него да не потроше више зноја него што имају у резерви.
Олимпијада у току! Наши пливачи пливају… а ми пливамо у дуговима.
Једна спортисткиња рекла: „Дала сам све од себе!“ - сви смо се сложили јер знамо како је то кад дајеш све, а опет чекаш аконтацију.
Нова вест: AI сада може да ти напише животну причу за 3 секунде.
Ја пробао… написао: „Живео у Србији, трудио се, чекао боље сутра. Крај.“
Мислим да ћу вратити паре за ту услугу. О, чекај… била је бесплатна.
Опет нешто са свињским месом, цене, откуп, штрајк.
Док они рачунају колико вреди прасе, ја рачунам да ли ми се више исплати празан тањир или фиктивна дијета.
Једна баба у реду у Лидлу рекла: „Све ће то народ позлатити… али не може више ни фолију да приушти.“
Невреме прешло у свакодневицу.
Ветар носио све, осим проблема, ти су се чврсто држали.
Грмљавина, киша, град у неким крајевима…
Фрижидер се испразнио јер нисмо знали да ли ће струја преживети.
Фејсбук је горео, и не од реакција, већ јер је неком олуја покидала wи-fi па је само кликао у бесу на „reload“.
Ја, кафа, столица и - интернет. Једино ми је остала вера у коментаре.
Сви паметују, ја ћутим. Јер мудрост је знати кад ништа не рећи… а кад објавити статус.
Овај статус. 
Србија бурна, свет не баш нормалан, али моје ћоше стабилно.
Преживесмо још једну недељу без афричке прашине, али са доста балканске.
До следећег извештаја, нека вам интернет ради, а струја не иде на паузу.

Коментари
Постави коментар