DUGA NOĆ 7.(Drevno proročanstvo)

 

(1) Ludak se budi

Noć je bila gusta kao dim iz vatre koja se gasi. Negde između mraka i snova, Ludak  se pomerio. Kapci su mu zatreperili, ali nije bio siguran da su to bili njegovi kapci. Disao je, ali vazduh mu je bio pregust. Zatvoren prozor nije mogao da zaustavi mirise.

Osetio je, meso, vlagu, krv... strah. Čuo je srce, ne svoje. Nečije, tuđe. Neko je stajao u hodniku. Neko... ili nešto.

Polako je otvorio oči. U sobi je bilo mračno. Ali on je video sve. Čistо. Precizno.

Kroz zidove.

Kroz san.

Ustao je bez zvuka. Ožiljak na vratu bio je tu, ali više nije boleo. Srce je tuklo tiho, sporo, kao da sе prilagođava drugom ritmu. Stao je pred ogledalo, gledao sebe, ali... odraz mu nije pratio pokret.

Na prozoru je zasijao mesec. Niz vrat mu je skliznula kap znoja. Ili... je to bila suza?

---

(2) U rezervatu - Kamano proročanstvo

U središtu sela, pred vatrom koja se ne gasi, Kaman je stajao sa starim svitkom u ruci. Papir je bio požuteo, rubovi spaljeni vremenom, simboli ispisani krvlju i pepelom.

“Ima jedno proročanstvo,” reče. “O dvojici koji su rođeni pod razdvojenim znakovima.”

Zastade.

“Jedan će biti zid - nepomičan, jak, čuvar ravnoteže. Drugi... ogledalo. Ono u čemu se zver gleda, i u čemu može da se oslobodi.”

Maks je stajao ukočen. “Ko je ko?”

“To ne znamo... ali uskoro ćemo saznati.”

Sa strane, stariji vrač je počeo da priprema ritual prepoznavanja krvi. Krv blizanaca moraće da progovori

---

(3) Vampirsko veće - Tajni gost

U dvorani vampira, tišina. Toni je stajao sam, ali nije bio miran.

Vođa je govorio starim jezikom, pozivajući kroz plamen. Nije se obraćao prisutnima — već nekome kо dolazi iz tame.

Na zidu, senka je proklizala. Oči su zasvetlele.

“Stiže onaj koji je bio pre nas,” reče vođa. “Onaj koji zna zveri. I njihove čuvare. I zna kako da ih slomi.”

Toni je stisnuo vilicu.
“Zar nije dovoljno što imamo snove i grad?”

Vođa ga pogleda. “Snovi više ne pomažu. Oni dolaze budni.”

---

(4) Liyu — glas majke

U autu, dok su se približavali srcu rezervata, Liyu je zatvorila oči.

Osetila je zov zemlje. Toplotu ispod kože Jezu na potiljku. Ali to to nije bio strah. Bilo je kao da joj nešto unutra kuca na vrata duše.

"On se menja," šapnula je u sebi. "Ali ne kao David..."

Okrenula se ka Maksu. Pogledala ga duboko.

“Možda ste vi ključ. Obojica. Ali neko će morati da bira. A neko... da se žrtvuje.”