DUGA NOĆ( drugi deo-POVRATAK U GRAD)
Nakon što su uspešno ponovili i preživeli Ludakovo probijanje ograde na mostu i našli se na putu prema kući. Kratko su stali, pogledali su se i uz pozdrav pesnicama, koje su ukrstili prećutno su se dogovorili da o prošloj noći neće nikome ništa govoriti.
02:00h
Pošto su odvezli ortake kući, Maks i Ludak su došli i do svoje kuće, nemo su izašli iz auta, svako je otišao u svoju sobu na spavanje. Maks je dugo u toku noći razmišljao o proteklim događajima, želeći da objasni barem sebi, šta i kako ih je prebacilo na onu stranu, mosta nepovređene i kako funkcioniše taj prolaz, da li i stanovnici tog vampirskog grada mogu na isti način da pređu na ovu stranu. Na tu pomisao, samo se stresao, rešen da ipak sutra pokuša da nađe neke odgovore.
Za to vreme svi ostali su mirno spavali, jedino je Mrša imao, pa skoro dečačke snove o indijanki koju je sreo u gradu, za koji je verovao da ga više neće posetiti, u snu je nesvesno mazio ogrlicu od belog luka koji mu je indijanka dala, bila mu je to jedina uspomena na kratak i za njega nezaboravan susret sa njom.
08:00h
Bila je subota i Maks se polako budio, morao je da ide na posao, radio je kao pomoćni radnik u lokalnom supermarketu, na brzinu se obukao, pojeo je neki sendvič koji mu je majka sinoć napravila, letimično je pogledao na zajedničku sliku, jednu od retkih na kojoj je bio i njihov otac, imali su samo osam godina kada im je otac poginuo, našao se u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Neki ljudi su pljačkali benzinsku pumpu, a on se našao tu, pokušao je da napadne jednog od pljačkaša i dobio je metak u glavu. Kasnije ih je šerif u brzoj poteri sa svojim zamenicima uhvatio ali je u okršaju sa njima i on bio ranjen, a jedan od trojice pljačkaša je tom prilikom ubijen, a ostala dvojica nisu nikada priznali ko je ubio njihovog oca i radnika na pumpi.Od tada svu brigu oko blizanaca imala je majka, bili su joj velika briga ali i uteha, jer što su više odrastali sve su više ličili na oca, mada je Ludak što se tiče karaktera bio totalni izrod.Sa tom zajedničkom slikom pred očima i kratkim podsećanjem na oca, Maks je krenuo peške na posao, auto je ostavio bratu iako je znao da će ovaj ustati tek u podne, lakše mu je bilo da mu ostavi auto nego da se posle objašnjava sa njim zašto mu je uzeo auto.
Išao je polako trotoarom, gradom koji je još bezbrižno spavao, gledao je kuće oko sebe, srećan što ih ponovo vidi, jer iako je po prirodi optimista, juče mu se učinilo da više nikada neće šetati ulicama grada u kojem je odrastao. Na uglu jedne ulice kod samog skretanja za supermarket, ugledao je jedan grafit, za koji je bio siguran da juče a ni prethodnih dana nije bio tu. Prišao mu je bliže, a onda se gotovo stresao, i neka čudna hladnoća prođe celim njegovim telom kada je ustanovio da je grafit na indijanskom.
U gradu nije bilo indijanaca, bilo ih je u rezervatu na par kilometara od grada, retko ih je viđao u supermarketu, ali nije nikada nešto posebno obraćao pažnju na njih, ne bi mu ni sada grafit na indijanskom privukao toliko pažnje, da nije bilo onih događaja od juče, a i nikada do sada nije video da su indijanci pisali grafite po gradu.
10:30h
Mrša se probudio i proteglio u krevetu, prisećajući se slatke avanture u snu, koju je imao sa indijankom, blago se nasmešeći. Setio se i da mu je rekla da će se ponovo videti, ali i da su on i njegovi drugovi u opasnosti, na šta se opet osmehnu, pomislivši glupi san, krenuo je rukom da pomiluje dragu mu amajliju, ali ogrlice sa belim lukom nije bilo.
Mrša se strahovito uplašio jer je bio siguran da je zaspao sa ogrlicom oko vrata. Tako uplašen, brzo se obukao i izjurio iz kuće, trčeći ka supermarketu u kojem je radio Maks, svako ko ga je u tom trenutku video kako trči, onako debeo i krupan, bilo je smešno. Trčao je još neko vreme a onda je stao zadihan i naslonio se rukom baš na onu zgradu na uglu na kojoj je Maks video indijanski grafit. Kada je došao do daha i hteo da nastavi polako, do marketa i on primeti grafit.Bože, pa ovoga nije bilo juče. Promrlja poluglasno sa toliko straha u glasu, da ga je neko u tom trenutku čuo, verovatno bi pomislio da je poludeo.
Stigavši do marketa ubrzo je pronašao Maksa, u jednom dahu mu je ispričao i san i sve ostalo što je usledilo.Maks ga je saslušao, pa mu reče.
-Za desetak minuta imaću pauzu, pa ćemo zajedno otići do tog grafita jer nam je tu blizu, a definitivno moramo da se čujemo i sa ostalima.Mada ja sam ovde do 16-17h tako da ćemo morati da se okupimo ili ovde ili posle mog radnog vremena.
-Dobro, odsutno odgovori Mrša, nervozno stiskajući pesnice.
11:00
Maks i Mrša zajedno su izašli iz supermarketa i došli do grafita, koji je bio ispisan crvenom bojom, ali ono što su oboje tada primetili, je to da nije ispisan lakom za auto kao svaki drugi grafit, već im se posle detaljnijeg pregleda, učini da je to krv. Zapravo Maks je bio siguran u to ali nije hteo da još dodatno plaši Mršu. I baš kada je Maks hteo nešto utešno da kaže Mrši, pred njima se pojavila Mršina sestra.Klinka od 15. godina koja je već stasala u devojku, jer je stasom i oblačenjem delovala starije i redovno je već izmamljivala uzdahe u gradu, sa svojim skladnim građenim telom i svetlo smeđom talasastom kosom.
-Hej ćao Tina, uzviknu Maks, možeš li da nas slikaš svojim mobilnim pored ovog grafita, i posle da nam pošalješ fotku, jer biće odlična za Instagram.
-Hoću, nema frke, odgovori Tina, samo o kojem grafitu ti govoriš Makse?!
-Kako o kojem grafitu, misli, pa zar ne vidiš ovaj crveni iza nas? Umeša se Mrša.
Devojčica zbunjeno pogleda svojim zelenim očima, prvo u zid pa u njih dvojicu, i taman je htela da kaže kako i dalje ne vidi grafit.
Kad Maks reče, ma samo nas slikaj!
Devojčica ih slika, i bezbrižno nastavi svojim putem.
-Ovo sada baš postaje zanimljivo, bio sam siguran da ovaj grafit nije bio tu, a sada se ispostavlja da ga mi vidimo a drugi ne.Reče Maks i krene polako ka supermarketu jer mu se završavala pauza. Okupi ostale pa se vidimo posle posla.
02:00h
Pošto su odvezli ortake kući, Maks i Ludak su došli i do svoje kuće, nemo su izašli iz auta, svako je otišao u svoju sobu na spavanje. Maks je dugo u toku noći razmišljao o proteklim događajima, želeći da objasni barem sebi, šta i kako ih je prebacilo na onu stranu, mosta nepovređene i kako funkcioniše taj prolaz, da li i stanovnici tog vampirskog grada mogu na isti način da pređu na ovu stranu. Na tu pomisao, samo se stresao, rešen da ipak sutra pokuša da nađe neke odgovore.
Za to vreme svi ostali su mirno spavali, jedino je Mrša imao, pa skoro dečačke snove o indijanki koju je sreo u gradu, za koji je verovao da ga više neće posetiti, u snu je nesvesno mazio ogrlicu od belog luka koji mu je indijanka dala, bila mu je to jedina uspomena na kratak i za njega nezaboravan susret sa njom.
08:00h
Bila je subota i Maks se polako budio, morao je da ide na posao, radio je kao pomoćni radnik u lokalnom supermarketu, na brzinu se obukao, pojeo je neki sendvič koji mu je majka sinoć napravila, letimično je pogledao na zajedničku sliku, jednu od retkih na kojoj je bio i njihov otac, imali su samo osam godina kada im je otac poginuo, našao se u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Neki ljudi su pljačkali benzinsku pumpu, a on se našao tu, pokušao je da napadne jednog od pljačkaša i dobio je metak u glavu. Kasnije ih je šerif u brzoj poteri sa svojim zamenicima uhvatio ali je u okršaju sa njima i on bio ranjen, a jedan od trojice pljačkaša je tom prilikom ubijen, a ostala dvojica nisu nikada priznali ko je ubio njihovog oca i radnika na pumpi.Od tada svu brigu oko blizanaca imala je majka, bili su joj velika briga ali i uteha, jer što su više odrastali sve su više ličili na oca, mada je Ludak što se tiče karaktera bio totalni izrod.Sa tom zajedničkom slikom pred očima i kratkim podsećanjem na oca, Maks je krenuo peške na posao, auto je ostavio bratu iako je znao da će ovaj ustati tek u podne, lakše mu je bilo da mu ostavi auto nego da se posle objašnjava sa njim zašto mu je uzeo auto.
Išao je polako trotoarom, gradom koji je još bezbrižno spavao, gledao je kuće oko sebe, srećan što ih ponovo vidi, jer iako je po prirodi optimista, juče mu se učinilo da više nikada neće šetati ulicama grada u kojem je odrastao. Na uglu jedne ulice kod samog skretanja za supermarket, ugledao je jedan grafit, za koji je bio siguran da juče a ni prethodnih dana nije bio tu. Prišao mu je bliže, a onda se gotovo stresao, i neka čudna hladnoća prođe celim njegovim telom kada je ustanovio da je grafit na indijanskom.
U gradu nije bilo indijanaca, bilo ih je u rezervatu na par kilometara od grada, retko ih je viđao u supermarketu, ali nije nikada nešto posebno obraćao pažnju na njih, ne bi mu ni sada grafit na indijanskom privukao toliko pažnje, da nije bilo onih događaja od juče, a i nikada do sada nije video da su indijanci pisali grafite po gradu.
10:30h
Mrša se probudio i proteglio u krevetu, prisećajući se slatke avanture u snu, koju je imao sa indijankom, blago se nasmešeći. Setio se i da mu je rekla da će se ponovo videti, ali i da su on i njegovi drugovi u opasnosti, na šta se opet osmehnu, pomislivši glupi san, krenuo je rukom da pomiluje dragu mu amajliju, ali ogrlice sa belim lukom nije bilo.
Mrša se strahovito uplašio jer je bio siguran da je zaspao sa ogrlicom oko vrata. Tako uplašen, brzo se obukao i izjurio iz kuće, trčeći ka supermarketu u kojem je radio Maks, svako ko ga je u tom trenutku video kako trči, onako debeo i krupan, bilo je smešno. Trčao je još neko vreme a onda je stao zadihan i naslonio se rukom baš na onu zgradu na uglu na kojoj je Maks video indijanski grafit. Kada je došao do daha i hteo da nastavi polako, do marketa i on primeti grafit.Bože, pa ovoga nije bilo juče. Promrlja poluglasno sa toliko straha u glasu, da ga je neko u tom trenutku čuo, verovatno bi pomislio da je poludeo.
Stigavši do marketa ubrzo je pronašao Maksa, u jednom dahu mu je ispričao i san i sve ostalo što je usledilo.Maks ga je saslušao, pa mu reče.
-Za desetak minuta imaću pauzu, pa ćemo zajedno otići do tog grafita jer nam je tu blizu, a definitivno moramo da se čujemo i sa ostalima.Mada ja sam ovde do 16-17h tako da ćemo morati da se okupimo ili ovde ili posle mog radnog vremena.
-Dobro, odsutno odgovori Mrša, nervozno stiskajući pesnice.
11:00
Maks i Mrša zajedno su izašli iz supermarketa i došli do grafita, koji je bio ispisan crvenom bojom, ali ono što su oboje tada primetili, je to da nije ispisan lakom za auto kao svaki drugi grafit, već im se posle detaljnijeg pregleda, učini da je to krv. Zapravo Maks je bio siguran u to ali nije hteo da još dodatno plaši Mršu. I baš kada je Maks hteo nešto utešno da kaže Mrši, pred njima se pojavila Mršina sestra.Klinka od 15. godina koja je već stasala u devojku, jer je stasom i oblačenjem delovala starije i redovno je već izmamljivala uzdahe u gradu, sa svojim skladnim građenim telom i svetlo smeđom talasastom kosom.
-Hej ćao Tina, uzviknu Maks, možeš li da nas slikaš svojim mobilnim pored ovog grafita, i posle da nam pošalješ fotku, jer biće odlična za Instagram.
-Hoću, nema frke, odgovori Tina, samo o kojem grafitu ti govoriš Makse?!
-Kako o kojem grafitu, misli, pa zar ne vidiš ovaj crveni iza nas? Umeša se Mrša.
Devojčica zbunjeno pogleda svojim zelenim očima, prvo u zid pa u njih dvojicu, i taman je htela da kaže kako i dalje ne vidi grafit.
Kad Maks reče, ma samo nas slikaj!
Devojčica ih slika, i bezbrižno nastavi svojim putem.
-Ovo sada baš postaje zanimljivo, bio sam siguran da ovaj grafit nije bio tu, a sada se ispostavlja da ga mi vidimo a drugi ne.Reče Maks i krene polako ka supermarketu jer mu se završavala pauza. Okupi ostale pa se vidimo posle posla.
Коментари
Постави коментар