GHOSTWRITER

Kiša je padala već danima, stvarala je depresiju i nervozu u svakome. Dani su bili jednolični, nebo namršteno i iz svakog oblačka kiša se makar cedila.
Dragoslav je i po takvom vremenu, imao svoj mali ritual, išao je redovno na jutarnje trčanje pored reke. Kada bi stigao kući sa trčanja, presvukao bi se i počeo bi da radi Kate, opuštajući telo i um drevnom japanskom veštinom; zatim bi sledile dve tri serije sklekova i trbušnjaka na strunjači, nakon toga sledilo je tuširanje. Posle svoje svakodnevne rutine, ušao je u svoju radnu sobu upalio bi vatru, seo bi za svoj radni sto, na kojem mu je bilo sve što je potrebno od alata za pisanje, kompjuter i oko njega nalazile su se  razne poruke ispisane na papiru, koje su zapravo bile podsetnici kada nešto treba da odradi i koliko je to hitno.
Uključio je kompjuter, pregledao e poštu, slušajući pucketanje vatre koje ga je opuštalo, trebalo je tog dana da napiše neki članak o egoizmu za neki strani Blog, a imao je običaj da istovremeno piše i knjigu i da vodi Blog, zapravo više različitih tematskih blogova. Voleo je da se igra rečima, da sluša kako zvuče u uhu dok ih napiše, pa ih polako pročita i doda ili oduzme nešto sve dok to ne dovede u neku vrstu perfekcije.Nikada nije objavio neku svoju knjigu, ali je iza sebe imao dosta knjiga, koje je napisao za druge, jer slava ga nije zanimala, više je voleo kada mu stigne novac za delo koje je napisao; govorio je:" Njima slava a meni novac."
Malo se odmakao od kompjutera, proteglio se, bacio kratak pogled na vatru koja je gorela u peći i onda poče polako da piše bez neke prethodne pripreme, nego onako iz glave, ono što ne valja popraviće u hodu.

Egoizam i ljubav prema sebi

Biti egoista i imati zdravu ljubav prema sebi su dve potpuno različite stvari.Treba razlikovati egoizam od zdrave ljubavi prema sebi.Ljudi sa velikim egom imaju potrebu da budu u centru pažnje, žude za priznanjem i imaju malo obzira prema okolini.Sa druge strane,zdrava ljubav prema sebi nam omogućava da poštujemo sopstvene želje,kao i želje drugih ljudi.To znači da smo ponosni na svoje uspehe bez potrebe da o njima pričamo na sva usta, i da prihvatamo svoje nedostatke dok se trudimo da postanemo bolji. Zdrava ljubav prema sebi znači da nemamo nagon da se pravdamo ni sebi ni drugima zašto smo ovo uradili ovako ili onako... 

Završio je misao, pa onda polako pročitao tekst, svidelo mu se, tako da je tekst stavio u neki folder i odložio ga da bi ga nastavio kasnije, kada mu misli opet krenu u tom pravcu.Sada su mu misli odletele u nekom drugom pravcu.

Ravnodušnost prema Bogu

Ravnodušnost prema Bogu vodi čoveka u ravnodušnost prema svemu drugom; vodi u rasulo.Vera u Boga je velika stvar.Kada čovek voli Boga,onda on voli i svoje roditelje,i svoju kuću,i svoje rođake,i svoj posao,i svoje selo,i svoju državu,i svoju domovinu.Onaj ko ne voli Boga,svoju porodicu-neće voleti ništa; naravno, on ne voli ni svoju domovinu, jer je domovina jedna velika porodica. Hoću da kažem da sve odatle počinje. Čovek ne veruje u Boga,a posle ne mari ni za roditelje, ni za porodicu,ni za selo, ni za domovinu. A to i jeste ono što neki hoce da rasture, jer obezbožen čovek, je čovek koji voli samo sebe i kao takav nesvesno postaje podložan uticajima, koji mu se plasiraju putem obezboženih medija...

Zapisao je ovo najviše zbog sebe, jer mu se misao svidela, a kako nije voleo mas medije uvek je nalazio mesta u svojim tekstovima i pričama da nešto napiše o veri i Bogu, jer verovao je da je narodu potrebno osvešćivanje.A narod je poput pčela. Udarite li u košnicu, pčele izleću napolje, počinju da zuje: "BZZZZZZ" i uznemireno lete oko košnice. Njihovo dalje kretanje zavisi od toga kakav vetar duva. Ako duva severac-ući će unutra. Ako duva jugo-otići će.Baš tako duvaju i vetrovi u svetu, te "nacionalni severac", te "nacionalni jugo" a siroti ljudi su potpuno ošamućeni i nažalost donose zaključke koje im mas mediji plasiraju.Znao je da se bori protiv svojih "vetrenjača" ali je voleo da ostavi svoje tragove borbe protiv jednoumlja, gde god je stigao, za sve one koji budu pažljivo čitali.Ove misli su ga malo uznemirile jer nije voleo da prizna sebi, da će ove misli koje on pažljivo i diskretno stavlja u svako svoje delo, možda neko izbaciti iz završnice knjiga koje je dosad napisao. Osvrnuo se po radnoj sobi, pogledao je svoju biblioteku, među tim knjigama nijedna nije bila njegovo autorsko delo, ali je svaka knjiga bila tu sa pravom, jer je od njega iskovala čoveka i pisca, nažalost pisca iz senke. Nakratko je uzdahnuo, ipak je potajno patio što nije lično izdao knjigu, ali je to sebi retko priznavao.Nije hteo više da se opterećuje teškim mislima, hteo je da se malo poigra rečima a to se najbolje radi u pesmi, osmehnuo se kao neki zaljubljeni klinac, a kao da se tim osmehom zaista i pretvorio u zaljubljenog tinejdžera.

  

Hiljadu puta

Hiljadu puta od jutros te volim više nego juče,a hiljadu puta manje te volim danas nego što ću te voleti sutra.Hiljadu puta sam od tebe odlazio i hiljadu puta sam ti se vraćao sa hiljadu novih nežnih ljubavnih pesama,koje sve lepše pišem za tebe...

Zapisao je ovu skicu pesme, koju će još obraditi i doterati, stavio je u poseban folder. Ustao je od kompjutera da bi naložio vatru, polako je došao do knjiga, dodirnuo ih rukom i kao da im se obraća, prošaputao je:

-Vi ste moje najveće blago, posle porodice, nadam se da će neko u knjigama naći moje poruke osvešćivanja...

(Ova priča je posvećena mom ocu, od kojeg sam nasledio ljubav prema knjigama i žar prema pisanju).