POETSKO ĆOŠE

TI SI TA

Pogledaj u mene
i reci mi šta vidiš
da, ja sam samo još jedna lepa faca
koja za tobom glavu gubi
možda sam se prema tebi ponašao kao vanzemaljac
ali ti si ta
sa neke druge planete
čije mi usne večito fale.

SNOVI NA JAVI

Tražio sam te svuda
a nalazio te u pesmama
bila si moj najlepši san
pretvoren u javu
ali jedno je snove sanjati
a nešto sasvim drugo
san grliti i osećati ga svim svojim čulima
dok srce lupa i stihove piše
o nestvarnoj ljubavi iz snova.

KAUBOJSKI SNOVI

Ljubav je srebrni metak
koji je razorio tvoj svet
a ja sam usamljeni jahač 
koji želi da ostvari tvoje
kaubojske snove.

Kada ti loše krene, ti pozovi mene
isteraću tugu iz tvoga srca
najuriću gadove iz tvoga grada
jer ja sam zakon, ja sam Šejn
ja najbrže potežem revolver
i ostvariću sve tvoje
kaubojske snove.

Ljubav je srebrni metak koji je razorio tvoj svet
a ja sam desperados
koji otima sreću za tebe
i kada me jednom metak stigne
želim da na grobu mi piše:
"Ovde leži čovek koji
je ukrao tvoje
kaubojske snove".

MAŠTA

Slušam tišinu u sobi
i hvatam misli koje beže
bez ravnoteže 
i padaju mi na pamet
kao od šale
neke stvari nestvarne
ali šta je to za moju maštu nestvarno
ona nema i ne poznaje granice
granice su samo za ograničene ljude
i njihova ograničena shvatanja.
Moja je mašta maštovita
i slobodna poput vazduha
vazduha koji dišem punim plućima
plućima punim mašte i snova
što mi se u glavi roje
i sa maštom se druže
spajajući se u neki svoj svet
mašte.

DUŠA KOJA PATI

Kada reči postanu suvišne
a glas iz dubine duše želi da vrisne
da bi probudilo otupeli mozak 
i uspavano srce
javlja se taj neki bol u telu
u kome duša pati
pati jer zna da je večna
a nemo posmatra prolaznost
svog domaćina
tela
tela koje je živo jedino kada voli
a sa godinama sve manje je ljubavi
a to dušu boli
duša tuguje i pati
a srce ga u tome prati
jer samo srce oseća i zna
neizgovorene reči duše koja pati.

SLEPA LJUBAV

Slepo smo se voleli
i opijali pogledima
tražili se dodirima
uživajući svim čulima.
Naša ljubav beše slepa
čista poput prvog snega
tvrdoglava kao mladost
ali ponosna kao heroj
na braniku otadžbine
i nije nam dozvolila da je vodimo.
Ljubavi nesta
ostaše samo sećanja
na ljubav ponosnu
i jaku,
previše srećnu
da bi trajala
previše veliku da bi bila zaboravljena.

Na krilima noći

Dok napolju proleće drhti od zime
a grmljavina polako stiže
dan se sklanja i beži u noć
svi delovi mene bude se
i zovu te u pomoć.
Na krilima ove noći
doleteće meni snovi
koji mirišu na tebe
i podsećaju na uvojke tvoje kose
koju sam ti mrsio
dok ne bih pored tebe kao dete zaspao.

Zauvek

Vetar je oduvao leptiriće
a u stomaku jos samo glad se čuje
glad, za pesmom 
Ili barem stihom
sa kojim ću prevariti vreme
vreme, koje kao da je stalo
odkako za tebe dišem
a nemam te više
dolaziš mi samo još u snovima
i zamirišeš mi kao ozon posle kiše.
Možda tada nisam znao
Ili nisam imao hrabrosti
da ti pokažem koliko te volim
zato ti sada pišem
dok leptiriće
vetar nosi
ka tvojoj bujnoj kosi
i grudima
na kojima sam ti zaspao
ne sluteći da će te odneti novi dan
dan koji traje zauvek
odnosno samo dok mi u grudima kuca
ovo srce
koje nije znalo da ti šapne
volim te.