Više od igre, vrednije od parade

Za jučerašnji incident naravno da ćemo biti krivi MI, Srbi, jer EU je rešila da nas na bilo koji način kazni za dolazak Putina na paradu, pa mislim, bilo bi nam stvarno mnogo da pobedimo VATERPOLISTE(šiptare) u fudbalu i ugostimo velikog i bratskog lidera Putina!
Sa druge strane veoma poštujem proslavu dana oslobođenja Beograda, koja se kod nas obeležava i kao dan pobede nad fašizmom, mada ja sebe tu nikako ne vidim kao pobednika, jer u tom nesrećnom ratu izgubio sam dedu(a moja majka oca), jer ga je austrougarski kaplar, koji je pohađajući večernju školu, završio za Maršala; poslao bez dana obuke na sremski front, sa hiljadama drugih, takođe neobučenih.Nije li to slanje u sigurnu smrt, ako teraš silom, neobučene ljude na iskaljene i prekaljene ratnike, koji se još pritom žurno vraćaju kući? Naravno babi je kao udovici uskraćena vojna penzija a pošto mi je deda u među vremenu proglašen i za "narodnog neprijatelja"(jer njegovi su bili vlasnici dveju poznatih kafana u Beogradu), sva imovina im je konfiskovana, a njegova deca ni trulu jabuku nisu dobile od države za koju im je otac poginuo.
Moj deda po ocu, bio je zarobljen u tom ratu, kao treće pozivac i kao pripadnik tadašnje vojske Kraljevine Jugoslavije, on je sa još deset vojnika trebao da sa jednom puškom, brani nešto što se uz veliko izdajstvo u tadašnjoj vojsci, naravno nije moglo odbraniti.Predali su se nemcima, i poslat je u konc logor. Zarobljene Jugoslovenske vojnike koji su se izjasnili kao Rumuni, puštali su kućama, jer Rumunija je u drugom svetskom ratu ostala neutralna(odnosno imali su mudriju vlast koja je shvativši opasnost iceneći živote svojih sunarodnika dozvolila nemcima ono što mi nismo, a i nisu imali budale kao mi, da skandiraju:" Bolje grob nego rob" i "Bolje rat nego pakt", nije mi samo poznato da li su ti što su bili najglasniji na tim demonstracijama zaista i poginuli braneći otačbinu?), među takvima je bilo i mnogo Srba(Vojvođanski Srbi imaju za ostatak Srbije dosta čudna i "ne srpska" prezimena"), moj deda je ostao do kraja rata u logoru, doživeo je i preživeo je razne torture, ali ostao je svoj i Srbin do kraja.
Vrativši se iz zarobljeništva, bio je sav u čudu ko je bio na vlasti, isti oni koji su do juče bili sa nemcima, oni koji su se iz logora vratili kući kao Rumuni, pred njim su saginjali glavu(moram li samo da napomenem da su ONI danas najglasniji VELIKI SRBI), naravno njegovim torturama ni sada nije bio kraj, vlast je htela da ga isprovocira da im on kaže da ih se seća ko su biii za vreme rata, ali on je mudro ćutao, politika ga nije interesovala, sve što ga je interesovalo bilo je da prehrani brojnu porodicu koju je zasnovao.Bio je krojač, vlast mu je više puta oduzimala osnovna sredstva za rad(tj mašine), ali videvši da ni tako nisu postigli ono što su htelii, sami su mu posle sve i vraćali, jer on je umeo da im kaže:" Sami ste odneli sami i vraćajte!"
Danas eto proslavljamo paradom DAN POBEDE NAD FAŠIZMOM, a "fašizam" nikada jači u Evropi, pod okriljem Novog svetskog poretka, imamo i velikog i uvaženog gosta, ali nisu li možda životi i sanacije od poplava, važniji od parade, jer ovi što su danas paradirali već su jednom pokazali svoju snagu i moć, podvili su rep pred TERITORIJALNOM ODBRANOM, jedne od bivših republika.Nije li parada trebala biti skromnija, da li je od te parade mogla da se sanira barem jedna kuća, i utopli barem neko dete, pred nastupajućom zimom?
Život je mnogo više od igre, i sigurno je vredniji od parade, odnosno pokazivanja sile, koja bi u slučaju da je zaista potrebna, verovatno opet zakazala, jer od jakih uvek postoji jači, "sila Boga ne moli, ali Bog silu ne voli"!