Sajam knjiga

Sajam knjiga u Beogradu, a na njemu vašar taštine, i veliko i pompezno predstavljanje onih koji sebe smatraju piscima jer im je neko napisao knjigu, pa im je dao da za određenu "sumicu" potpišu na njoj svoje ime.
Svaka čast pravim i ozbiljnim piscima, ali koliko mi je poznato sada su najčitanije PEVALJKE i ostale DIZONOGOVIĆKE, koje sa ponosom prepričavaju i opisuju svoje REDALJKE na putu ka slavi, i zvezdama.Nažalost i na sajmu knjiga, pravi pisci ostaće u senci opismenjene prostitucije.
Može li se knijiga pisati bez psovki? Može, ali može li svako da iskaže svoja osećanja i emocije ako ne psuje, izgleda da ne može, jer opšte zatupljivanje i zaglupljivanje je u toku.Knjiga je za mene uvek bila, BEKSTVO OD STVARNOSTI, u realnom svetu, psovke su naravno veoma prisutne, ali neko ko za sebe tvrdi da je pisac, a ne ume, ne zna ili neće, da za svaku prostu psovku, pronađe, smisli ili izmisli hiljadu nežnih, lepih i nadahnjujućih reči, nije pisac, nego neko ko želi da zaradi na svojim psovkama, jer on je samo neko ko povlađuje masi, psovača, koji i ne razumeju ništa drugo sem psovki, a samim tim on-tzv pisac, postaje njihov idejni vođa.
Među piscima bilo je mnogo psovača, koji su bili manje ili više uspešni u svojim literarnim pokušajima, ali oni su uvek bili čitaniji od jednog Dostojevskog(kojeg naravno, ne može svako ni da razume), jer su govorili i pisali jezikom mase, jezikom u kojem se prost i neuk narod brzo i lako pronađe, a samim tim, i lako ga doživi kao svog glasnogovornika. No oni brzo padnu u zaborav, odnosno, čim se psovke promenu, uznapreduju ili unazade, dok pisci koji su imali stila, i umeli da umesto jedne proste psovke, napišu čitav jedan roman, opisujući čoveka, njegovo duhovno stanje, ili bilo šta drugo, sa slikovitim detaljima, koji kod čitaoca razvijaju maštu, i daju mu osećaj da je bio na tom mestu, i nešto doživeo kao svoje lično iskustvo, ostaju uvek zanimljivi, ali samo ljudima koji cene svoju inteligenciju, a samim tim i paze šta čitaju, ali postoji i ona priča, u kojoj se kaže da ne birate vi knjigu, nego ona vas.
Sajmovi knjiga, će dolaziti i prolaziti, ali ostaće jedno zlatno pravilo-"reci mi šta, i da li uopšte čitaš; i reći ću ti ko si".